Kad dan krene da se kotrlja nizbrdo, ispletem u glavi tanane niti svoje bajke.
Pustim D-moll da crta po mom srcu i ringišpil počne da se okreće.
Kao u crtanim filmovima, isključim zvukove dana, nema slika ljudi, smešne grimase. Ubrzam pokrete i pretvorim jednu tešku dnevnu dramu u komediju.
Ne žurim nigde. U svom srcu čuvam savršenu priču, jednom kad mi budeš blizu, jednom kad prestaneš da lutaš, jednom ću je preslikati i u tvoje srce.
Ne tražim više . Bež'te žabe, nek' vas ljube druge princeze. Ova više sa žabama neće da ima posla.
I neću da poštujem pravila igre. Ne pada mi na pamet da napuštam bal u ponoć, da gubim cipelice, da naivno verujem ružnim vešticama. Neću ni da se glupavo smeškam dok neka Grizela grli mog princa.
I sigruno neću da stidljivo šutim kad bi trebalo da pričam.
Pletem svoju bajku po svojoj meri.
I briga me šta pričaju oni koji žive tuđe priče.
Ne dotiču me više strele ciljane u moje srce.
Podignem glavu, isključim ton i briga me.
Ali ti ne brini, nikad.
Kad se konačno umoriš, u mom srcu ćeš naći dom, samo tvoj oduvek.
p.s. Čekam tvoj zagrljaj 
