Ne umem da shvatim taj strah zbog kojeg se odlazi, odustaje, prećuti.

Strah zbog kojeg biraš jedno, a želiš drugo.

Ne umem da naslutim život naslikan takvim odlukama.

Ili je sve bila laž ?! 

 

Gomila reči poslatih na moju adresu.

Svi oni zagrljaji što su mi se gnezdili u srcu.

Sva ona jutra probuđena u tvom pogledu.

Samo san ?!

 

Još u vrhovima prstiju te osećam, još kad zatvorim oči te prisvajam.

I čujem tvoj smeh, i osećam tvoj pogled na ramenu...

I neke sitnice, neki gestovi, neki osmesi, ma još mi svaki dan miriše na tebe...

 

Ali nisam ja ona koja će pasti, koja će odustati.

Osmeh na lice, srce u džep, u inat.

 

Umem se ja najlepše smejati kad najviše boli.

Umem ja prećutati te svima.

Umem ja biti srećna za sve...

 

Ali...

...znaćeš ti da pročitaš tu maglu u mojim očima...

 

Ostaćeš san, ostaćeš želja, ostaćeš tuđi.

 

Sami crtamo svoj život...

Sad srećno ...