[ riznice sjećanja
]
14 Februar, 2012 22:17
Ti si jedini koji će razumeti kad uzhahnem da si to ti.
Ti si jedini koji će razumeti kad zatvorim oči da si tu.
Ti si jedini koji će razumeti kad se blesavo smešim da je zbog tebe.
Ti si jedini koji će razumeti i jedini koji treba.
Da li znaš kakve kiše sad padaju u ovoj ludoj plavoj glavi?!
Kakve su samo snove crtali ovi kapci?!
Znam da znaš taj zagrljaj što mi po srcu šeta.
Ostaćeš daleko, najdalje, a samo jedan uzdah od srca.
I samo nekad, u prolazu, dobaci mali mig na drugi sprat kad te misli dovedu u moj grad.
Samo da znam da si još uvek ti i da sam još uvek ja.
Razumećemo se, uvek smo.
Jedan plavi čuperak, samo tebi i nikom više...Znam da me znaš...Znam da misliš...
15/02/2012, 13:46
Divno..
Svi tekstovi su divni..
Pronađem se u svakom postu..
Mogu li znati ko se krije sa druge strane ekrana? :)
15/02/2012, 14:19
Ana Karanovic
samo jos jedna devojcica sa platenicama i srcem vecim od kuce
pozdrav :-)
15/02/2012, 14:54
Volim da procitam svakog blogera (kad nadjem vremena)al' tvoja pisanja su me do srca dodirnula.
Dusa ti je lepa,kao vetna poljana.Volim ovakve duse.
24/02/2012, 02:19
Zagrljaj devojci koja ima srce veliko kao kuća. :)
Pratim tvoj blog..i čitkam..svaki post..
I čekam..nove.. :)
08/03/2012, 14:55
Budi ljepa sjecanja......nedostajes iskreno....
08/03/2012, 16:15
" Iubire care a fost inca sa simte..."
13/03/2012, 02:32
Sećaš li se, Olovni vojniče moj, našeg prvog susreta na talasima ovog broda? Na njemu smo prispeli, kao posle brodoloma-već nasukani, nakon što smo prošli Sedam gora i Sedam mora? I sada smo tu gde jesmo, negde na beskrajnoj pučini, u delu sveta što se nalazi između Neba i Zemlje. Tačnije, između jave i sna. Pišem ti ovo pismo, jer se stalno susrećemo na ovoj palubi, onako usput, u prolazu, kao slučajno..a namerno se tražimo, ne priznavajući to.
I dotaknemo se pogledom ili srcem, pa žurno odlazimo svako na svoju stranu.. Ti juriš kroz svoje ratove, jer je to muška sudbina.. Ja bežim u svet bajki, jer je to namenjeno izgubljenim princezama.. Ovde boravimo često, jer samo ovde Pravda pobeđuje Zlo i Život uvek ima srećni završetak.
Ponekad poželim Olovni moj, da ti kažem kako više nisi dečak i da bi morao da znaš da mi je često tesno u ovim staklenim cipelicama..i da je ponoć odavno prošla, a sa njom i čarolija-kočija se pretvorila u bundevu..i ja moram da obrisem pepeo sa svoje bezbojne haljine..
13/03/2012, 10:38
Savrseno i toliko odgovarajuce ... ostala sam bez daha...
Veliki pozdrav i poljubac za tebe
14/03/2012, 18:43
sve prave ljubavi su tužne...ma jok sve prave ljubavi su tajne ;)
06/04/2012, 00:34
Ove reci ulaze ravno do srca i ja verujem da ih moze napisati samo dobar covek, ciste duse i srca.Nastavi samo...a i ti, Prohujala...prati je..divne su vam reci...
24/02/2013, 02:08
sve prave su ljubavi vrh
14/03/2015, 03:01
Znam da znaš taj zagrljaj što mi po srcu šeta.
Ostaćeš daleko, najdalje, a samo jedan uzdah od srca.
predivno Ana, uvijek se vraćam tvojim tekstovima
29/07/2020, 09:58
Pjesma je sjajna, daje nam puno vibra. Puno hvala autoru.