Ti, tako lako napraviš haos u mojoj glavi.

Taman kad uspostavim ravnotežu, Ti mi zatreseš kanap tog dana.

Ne umem da ne mislim na tebe, ne umem da nastavim dalje, ne umem da promenim stvari, a Ti ne umeš da me zadržiš.

I kad saberm dva i dva, Ti si uvek u debelom minusu u mojoj glavi.

A srce, tu već sasvim druga matematika važi, tu si na sigurnom.

I samo želim da ostaneš daleko, samo da te ne vidim.

Samo budi tuđi.

Znam, gradim zamak od peska.

Ne vrede bajke koje znam.

Kad zatvorim oči, uvek mi je ista bajka pod kapcima.

Izdali su me moji patuljci.

Posipali su mi šarene bombone na pogrešan put.

Ali sada ću znati bolje.

Ti patuljci te uvek dovedu natrag u moje srce, e baš ti isti patuljci će te odatle i odvesti.

Znam, jednom ću zatvoriti oči i neću pomisliti na tebe.

 

p.s. Mirno spavaj srećo, još uvek si u mom srcu na sigurnom, ti samo budi dovoljno daleko