Predugo mi se u srcu gnezdi jedan zagrljaj.

Onaj koji utiša sve zvukove, onaj koji ispuni svaku prazninu, onaj koji izbriše sve poraze.

Predugo mi se kroz misli provlači jedna bajka umotana mirisom jorgovana.

Nepopravljivi perfekcionista u meni ne ume da se pomiri sa prazninom koju nikad nećeš popuniti. 

Predugo čuvam srce i sve više shvatam da uzalud čekam, da uzalud tražim, da je već dobar deo moga srca tvoj dom.

Lako se prepuštam da me nosiš. Mislila sam da igram pametno i da ti izmičem svaki put, mislila sam da ćeš proći.

Ma mislila sam ja svašta, a bolje da nisam.

Lako me dobiješ svaki put, a ja te još lakše pustim da odeš.

I ne znam čime me kupuješ i ne znam zašto si uvek tu i ne znam od kud ti.

Nikada nisi bio deo ni jedne moje bajke, pa ipak ti savršeno pristaje kostim i prosjaka i princa.

Koju ćeš ulogu preuzeti? Hoćeš li me rastužiti ili nasmejati? Eci-peci-pec ... potez je tvoj ...