Ti si ono parče trenutka zbog kojeg nije savršen dan, bez tebe.

Ti si ono parče neba zbog kojeg sunce ne sija dovoljno sjajno.

Ti si onaj uzdah zbog kojeg tišina zapara uši.

 

Prokletstvo, i sada znam da smo bili sudbina.

I sada znam da smo bili onaj zagrljaj zbog kojeg ljudi provedu ceo život u potrazi.

I sada znam da smo bili onaj poljubac zbog kojeg ostane, celi život, na usnama neka jeza, neki žar, neka kopriva.

 

I sada znam da smo bili onaj dodir zbog kojeg ostane u prstima neka svila, topla, nežna, neuhvatljiva.

I ona suza u oku u svakom važnom trenutku,  kad nisi ti...

 

I pitam se koliko godina, koraka, uzdaha i tuđih pogleda, će biti potrebno da shvatiš da smo bili "ono nešto" ?!

 

Znam da te žignem kad me osetiš.

Znam da sam tvoje večito "šta bi bilo kad bi bilo".

Znam da sam onaj osmeh koji prepoznaš na drugima, a ne znaš na koga te potseća.

ZNAM DA SAM TVOJA KOPRIVA ... ZAUVEK.