Teško priznajem tvoje trenutke u mom danu.

Zatvorim oči i pustim da prođu što tiše, što nežnije. 

Neke osobe tako lako zaigraju u srcu, tako lako kradu misli.

Ubrzam korak kad osetim da ću pasti,

izbacim iz brzine kad me stigne umor,

balansiram kad je potrebno.

Ali ne vredi, ipak fališ,

da mi nacrtaš osmeh onako lako,

da me zagrliš onako jako.

Leto se gnezdi na mom ramenu,

već miriše more u mojim mislima,

već osećam pesak pod stopalima.

Sanjam jedno mesto pod palmom,

sanjam muziku talasa

i sanjam stisak tvoje ruke.

Odoleću, znam da hoću

i znam da ću nastaviti dalje

i da ću te preživeti.

Evo već vrtim sunce između prstiju.

Igram na pobedu.

Idem do kraja, pa polete ću ili se slomiti.

Ne plašim se, imam u džepu još par života i jednog belog čarobnog zeca.

Ovo leto će teći po mom,

ovog leta ću se zaljubiti.

Eto baš hoću.

Eto da znaš :p