Ako se ikad sretnemo u nekom tuđem sutra, kao neki 'nečiji' drugi, ako se ikad sretnemo, ko će spustiti pogled, a ko stegnuti srce ?!

 

Ako se ikad sretnemo u nekim godinama pred nama, u nekim ulicama pod nama, pod nekim lipama, ako se sretnemo, smemo li se prepoznati?!

 

Godinama posle hoćeš li smeti reći da sam bila tvoje nešto?

Godinama posle hoćeš li smeti priznati da je postojao zagrljaj koji je zaustavljao trenutak?

Godinama posle hoćeš li se još sećati?

 

Da li će ti neko sutra godinama posle zamirisati na mene?!

Ili nećeš prepoznati taj miris?


Godinama posle hoćemo li želeti onaj naš zagrljaj ili ćemo već dugo sa našim rukama neke druge ruke preplitati i biti srećni zbog toga?

Zaista, iskreno, srećni?

 

I onda jednom, godinama posle, proći ću Gospodskom i neću uzdahnuti.

 

I onda jednom, godinama posle proćićeš kroz Beograd i neće ti zamirisati na mene.

 

Jednom...godinama posle...možda...