Ludi ponos, inat, ma glupost čista. Kad igraš glavom, gaziš srce. Samo sam otišla.

Postoje oni pre i posle kojima sam granice svoje tolerancija pomerala i kojima sam prećutkivala, žmurila.

Postoje oni pre i posle koji su to mnogo manje ili nisu uopšte zasluživali. I postojiš TI. "Hej, sada znam gde sam grešio i gde sam nažalost bio gad, a gde nažalost ne." 

Ma sitne godine na mom računu me nisu znale navesti na pravu stranu, na tvoju stranu. I ne, nisam tužna, ne kajem se. Danas bih drugačije odlučila. Danas me vodi srce. 

Tih godina bilo je važnije sve drugo. Bilo je važno stajati i kad se sve u tebi topi.

Kome li sam samo poturala tu masku !?

Danas gorim do kraja. 

Danas znam da ušutkam onaj moj inat u glavi, da oćutim, da otvorim srce.

Danas znam da ostanem ili da zauvek odem.

Danas ne ostavljam ništa na pola.

Znam, rizikujem, stavljam srce na sto, ali zaključano ne vredi ničemu.

Tražim jedan stari osećaj. Onaj kad imaš trenutak u kojem ne želiš ništa menjati.

Osećaj kada znaš da su sve te silne planine oko tebe obični brežuljci u visini jednog HOP.

Tražim onaj osećaj ispunjenosti kad utoneš u jedan zagrljaj.

Danas tražim taj JEDAN zagrljaj...