Sada znam, sve sam pogrešno shvatila.
Igrala sam se, ma zaigrala se.
Jbg...
Neko se slupa na početku pa nauči pametnije.
Nekog luda sreća prati pa ni ne zna šta je ni koliko je vredelo.
A neko spiska gomilu uzdaha dok ne pronađe onaj koji mu najbolje zasvira ispod trepavica.
Ali to tako i ide.
Kad imaš ludu glavu, sve i mapu da ti daju, crtao bi svoju, kroz vatru, pa nek gori svet.
Kad imaš divlje srce, sve u svilu da ga motaš, pobeći će u šumu, među vukove, da voli, da se ne štedi, da se da.
Sada znam, srce se zato i ima.
Neko ga čuva u svili, na polici među porcelanom, netaknutog.
Neko ga na šarenom povocu prošeta Knez Mihajlovom.
A neko hrabriji nacrta krila za svoje srce i pusti da leti, da voli, da raste, da ljubi vuka.
