Gde su te granice koje kontrolišu naše živote?

Ko ih postavlja?

Jesu li oni koji ih pređu prestupnici ili slobodni?

Hoće li ih stići kazna ili nagrada?

Celi život su mi bajke bile mape i eto priznajem i danas je tako.

Kada ne znam kako dalje uvek mi neka zvončica ili crvenkapa pokaže put.

Ne umem drugačije i neću, pa nek mi zameri ko god misli da može.

Svako ima svoje male vilenjake koje ga vode kroz život i po nekog đavolka, pa ko prevagne.

Daleko sam ja od tih princeza, priznajem, ali ako me išta "vadi", samo sam samoj sebi bila i vuk i čudovište.

Samo samoj sebi večiti kamen spoticanja i samoj sebi onaj princ koji sve rešava na kraju priče.

I ako sam i nekog povredila u pričama koje sam živela, ako mu je za utehu, svaku sam bar duplo više platila.

A da li je vredelo?

O da !

Itekako!

Svaka suza, svaki osmeh, svaki uzdah, podjednako su ovo srce crtali.

I ako išta znam, znam da ustanem i nastavim dalje.

I ako išta znam, znam da verujem.

I ako išta znam, znam da živim, tvrdoglavo, hrabro, do kraja, jedino kako znam.

I znam, košta će me to još mnogo, ali ako nisi voleo celim srcem, nisi ni voleo.

GLAVOM KROZ ZID UVEK, PA NEŠTO ĆE SE RAZBITI, GLAVA ILI ZID.

Zato što ne umem drugačije.

Ne bih ja bila ja kad ne bih ... ;)