Ne umem da shvatim taj strah zbog kojeg se odlazi, odustaje, prećuti.
Strah zbog kojeg biraš jedno, a želiš drugo.
Ne umem da naslutim život naslikan takvim odlukama.
Ili je sve bila laž ?!
Gomila reči poslatih na moju adresu.
Svi oni zagrljaji što su mi se gnezdili u srcu.
Sva ona jutra probuđena u tvom pogledu.
Samo san ?!
Još u vrhovima prstiju te osećam, još kad zatvorim oči te prisvajam.
I čujem tvoj smeh, i osećam tvoj pogled na ramenu...
I neke sitnice, neki gestovi, neki osmesi, ma još mi svaki dan miriše na tebe...
Ali nisam ja ona koja će pasti, koja će odustati.
Osmeh na lice, srce u džep, u inat.
Umem se ja najlepše smejati kad najviše boli.
Umem ja prećutati te svima.
Umem ja biti srećna za sve...
Ali...
...znaćeš ti da pročitaš tu maglu u mojim očima...
Ostaćeš san, ostaćeš želja, ostaćeš tuđi.
Sami crtamo svoj život...
Sad srećno ...
