VREME JORGOVANA

Odavno ne robujem potrebi da se svima dopadam.

Svako vidi samo svoj odraz u ogledalu.

Možeš mi prišivati najsjajnije zvezde, najnežnije pesme, osmehe, svakakve reči, ili suze, ili oluje, ili najmračnije korake.

Ali ništa od toga nisam ja.

Već tvoje misli, a ti ih hrani pelinom il' medom.

Svako začini svoj život s'onim što mu raste u srcu.

I što drugome u srce posadiš, to ti i pripada, i to duplo bar. 

Mene su uvek vodile emocije.

Ludo srce mi okretalo ringišpil, crtalo zvezde i krila.

I uvek sam stvarnost videla lepšom nego što jeste.

Današnjica nam servira maske, bez emocija, samo se spakuješ u neke dobre krpice i odigraš cool, bez srca. 

Nije to moj stil.

Nema tu vetra za moja krila.

Ovo srce traži vatromet, da gori, da voli.

Jer, na kraju, onaj tren pred san i onaj posle njega, kad na jastuku pored spava tvoj neko, je taj DAM-DAM.