Smem li glasno viknuti da sam srpkinja?
Smem li biti ponosna zbog toga što jesam?
Smem li se pred svima prekrstiti sa tri prsta?
Smem li svuda biti ponosna srpkinja?
SMEM
I HOĆU
I JESAM
Ne provociram, ne vređam i ne obezvređujem nikoga.Poštujem svakog i tražim isto.Ja sam srpkinja, eto!
Ponosna, tvrdoglava, hrabra, srčana, srpkinja.I ne znam zašto to ikoga vređa?!
Bili su neki ratovi koji se nikad neće zaboraviti.I ne treba!
Previše ljudi je izgubilo živote u njima da bi se zaboravljali.
I ne moramo nikad biti prijatelji.
I ne moramo nikad sesti za isti sto u kafani.
Ali možemo biti ljudi.
Svako u svojoj veri i naciji, ali ipak ljudi jedni prema drugima.
Osuđujem pojedince zbog neljudskih dela.
Osuđujem pojedince zbog odsustva časti, srca, duše.
Osuđujem pojedince ma koje vere i nacije bili.
Osuđujem pojedince, ne nacije.
Verujem u najmanje zrno dobrote u čoveku.
Verujem u častan život.
Verujem u ljubav.
Verujem u Boga.
Mogu li živeti svoj život onako kako sam vaspitana, onako kako osećam da je ispravno, onako kako jedino umem?!
Mogu li otići u jedno mesto pod Grmečom i biti srpkinja?!
Mogu li stati pred jednu kuću u Krajini i osećati se dobrodošlo?!
I u maju kad "onaj" jorgovan procveta, mogu li se vratiti kući?!
S' verom u Boga, u čoveka, u život, u ljubav...
ponosna Srpkinja.
