Večeras kad se kazaljke sklope i počne curiti još jedna nova godina.

Večeras kad sklopiš oči i zamisliš gomilu želja za godinu u koju ulazimo. 

Večeras me zamisli kao želju, jednu malu, jedan trenutak, treptaj, jedan osmeh.

Da imam krila sačekala bih trenutak kad otvoriš oči u tvom zagrljaju.

Da imam krila, ne bi morao da zamišljaš :D

I znaj; večeras ćeš i ti biti moja želja, ona koju neću reći glasno, ona koju ću pomisliti brzo, toliko brzo da niko ne uhvati taj osmeh kad pomislim na tebe.

I zamisliću još gomilu drugih želja da ne budeš usamljena želja moje godine.

Zamisliću jedan Petrovdan konačno kod kuće.

Zamisliću osmehe na licima ljudi koje volim.

Zamisliću da svi ponovo izgovaramo reči koje smo zaboravili.

I nećeš biti moja prva želja, al ćeš biti važna.

Jednom, možda konačno shvatiš da princeze ipak postoje i da cipelica o koju se spotičeš pripada jednoj do njih.

Jednom, možda ipak shvatiš da je život bajka, ukoliko veruješ i ukoliko pustiš da te oni mali, šareni leptiri vode kroz nju.

Jednom, možda i ti ugledaš tu magiju koja mi nacrta osmeh svakog dana.

Jednom, možda mi budeš blizu ... Možda ... Život je čudo B-)

 

p.s. Još uvek tebi ...