[ riznice sjećanja
]
13 Septembar, 2008 21:55
Znaš, još ponekad mi došeta
miris komšijskog jorgovana
i seti na neka prošla leta,
a znam, prošlo je previše dana.
Uvuče mi se u misli i golica,
grli me svojim rukama deteta,
naslika neka poznata lica
iz mog života davno oteta.
Mnogo se reka ovom glavom slilo,
putuju negde u bolji dan,
ostavljaju trag kao prosuto mastilo
i jedan nedosanjan san.
Kroz maglu odzvanja daleka zora,
miris rata i srušenih snova,
napušten dom i vecna mora
da li nas čeka sudbina nova?!
Umorne oci dragog vojnika
izgubljene negde u tom ludilu
svuda strah, suze i vika,
da li cu ga poznati u tom bunilu?
Ja znam da ratovi prolaze
i da sve to dođe na svoje.
Al' drugi domovi se ne nalaze,
tuđe je nebo druge boje.
Ipak, još prošetam ulicama sna
i dalje komšijski jorgovan miriše.
Zaspala je moja Bosna,
nece se buditi više...
miris komšijskog jorgovana
i seti na neka prošla leta,
a znam, prošlo je previše dana.
Uvuče mi se u misli i golica,
grli me svojim rukama deteta,
naslika neka poznata lica
iz mog života davno oteta.
Mnogo se reka ovom glavom slilo,
putuju negde u bolji dan,
ostavljaju trag kao prosuto mastilo
i jedan nedosanjan san.
Kroz maglu odzvanja daleka zora,
miris rata i srušenih snova,
napušten dom i vecna mora
da li nas čeka sudbina nova?!
Umorne oci dragog vojnika
izgubljene negde u tom ludilu
svuda strah, suze i vika,
da li cu ga poznati u tom bunilu?
Ja znam da ratovi prolaze
i da sve to dođe na svoje.
Al' drugi domovi se ne nalaze,
tuđe je nebo druge boje.
Ipak, još prošetam ulicama sna
i dalje komšijski jorgovan miriše.
Zaspala je moja Bosna,
nece se buditi više...
15/09/2008, 10:42
moji jorgovani i dalje mirišu u ulici mog detinjstva. ali nisu objeni ovako velikom setom.
pesma me dirnula do suza.
zbog onog čega više nema.
Prijatno!
22/12/2011, 20:19
Prekrasno, predivno. Nemam rijeci, stvarno imas talenta. Ne odustaj od svojih snova, nebo je druge boje, ali mozda je ljepota bas u toj razlicitosti (:
03/01/2012, 15:20
Jedna od retkih pesama koje sam napisala a koja mi se svidela. Teska pesma i srce je tesko prenelo na papir.
Pozdrav
11/05/2018, 14:26
Secanja na sve ono cega vise nema, sto je duboko u nama, a sto mimo nas živi, uvek je bolno, ma koliko vremena prosla... uvek nas neki miris nekog cveta iz nasih ili komsinskih basti, neciji slican glas, boja necijih ociju, vrati u ta srecna vremena i pokrene lavinu misli, omota nas i onda cutimo, i cutimo, smeseci se daljinama kao da su tu...
Tda je i tesko i lepo biti u tom trenutku....