[ riznice sjećanja
]
15 Septembar, 2008 21:24
Šta je to što jedan jednostavan trenutak učini komplikovanim?! Šta je
to što nas tera da uvek vidimo ono što želimo, a ne ono što jeste?!
Priznajem, ponekad dozvolim da me povrede osobe koje uopšte nisu bitne u mom životu, bar ne još uvek. Opravdanje nalazim u hladnim decembarskim danima, onim sitnim danima pred novi početak. Opravdanje nalazim u želji za jednim posebnim zagrljajem u ponoć. Ali ne nalazim opravdanje za te osobe. Ma svi mi tražimo nešto, nekog, samo su putevi potrage različiti. Puno puta sam skretala pogrešno u životu. Koračala sam sa nekima koji nisu bili dostojni mog prisustva, i bežala od nekih koji su mogli postati mnogo. Ogrešila sam se o mnogo njih i iskreno se nadam da mi se taj bumerang neće vratiti. Verovala sam svojim instiktima, koji su nažalost ponekad bili pogrešni. Danas me vodi jedan sličan instikt, jak, čini mi se nepogrešiv, a da li je?! Želim verovati čak i kad je sve suprotno onom što želim videti.
Decembar se lako poigrava sa mnom. Uvek je pobeđivao u tim igrama. Ovaj put će me najlakše dobiti. Iscrpela sam svu snagu planiranu za ovu godinu, a ostalo je još par dana, ne vredi mi ulaziti u minus, a i nemam razloga. Polako. Odllučila sam da ovu Novu Godinu proslavim na leto. Uvek sam sa tim godišnjim dobom imala bolje odnose.
Ne nalazim mir u sebi. Muči me praznina ovih dana i kako god je pokušam ispuniti, ne nalazim pravi način. Ponekad mislim da je dan mnogo lakši sa pravim zagrljajem, a onda se uplašim da sam jedan takav imala i izgubila. Sećam se dana provedenih u jednom zagrljaju. Dana koji se još uvek nalaze na prvom mestu liste mojih najlepših trenutaka. I ne znam da li je taj zagrljaj bio za ceo život, ali znam da je tih dana bio pravi. Čudno je sve posle toga. Nekako si suviše umoran za novi početak i najmanja sitnica je razlog za odlazak. Gde se izgubila sva ona hrabrost koja me je vodila u ranijim danima?! Kao da sa svakim novim danom na našem računu sve više biramo, kao da namerno tražimo manu. I ne znam da li me više plaši samoća mojih koraka ili mogućnost da ih neko prati. Drži me davni san koji su mi isplele bajke mog detinjstva. San o savršenom stisku ruke. San o blaženoj večnosti u jednom pogledu. I kad svaki novi pad govori da je svaki uzdah tog sna utopija, ustajem verujući još više u njega. Znam da negde postoji dlan kalupljen samo za moj, znam da negde postoji zarljaj koji treba ispuniti.
Ti si moja prva misao kada me jutro probudi. Znam da znaš... :))
Priznajem, ponekad dozvolim da me povrede osobe koje uopšte nisu bitne u mom životu, bar ne još uvek. Opravdanje nalazim u hladnim decembarskim danima, onim sitnim danima pred novi početak. Opravdanje nalazim u želji za jednim posebnim zagrljajem u ponoć. Ali ne nalazim opravdanje za te osobe. Ma svi mi tražimo nešto, nekog, samo su putevi potrage različiti. Puno puta sam skretala pogrešno u životu. Koračala sam sa nekima koji nisu bili dostojni mog prisustva, i bežala od nekih koji su mogli postati mnogo. Ogrešila sam se o mnogo njih i iskreno se nadam da mi se taj bumerang neće vratiti. Verovala sam svojim instiktima, koji su nažalost ponekad bili pogrešni. Danas me vodi jedan sličan instikt, jak, čini mi se nepogrešiv, a da li je?! Želim verovati čak i kad je sve suprotno onom što želim videti.
Decembar se lako poigrava sa mnom. Uvek je pobeđivao u tim igrama. Ovaj put će me najlakše dobiti. Iscrpela sam svu snagu planiranu za ovu godinu, a ostalo je još par dana, ne vredi mi ulaziti u minus, a i nemam razloga. Polako. Odllučila sam da ovu Novu Godinu proslavim na leto. Uvek sam sa tim godišnjim dobom imala bolje odnose.
Ne nalazim mir u sebi. Muči me praznina ovih dana i kako god je pokušam ispuniti, ne nalazim pravi način. Ponekad mislim da je dan mnogo lakši sa pravim zagrljajem, a onda se uplašim da sam jedan takav imala i izgubila. Sećam se dana provedenih u jednom zagrljaju. Dana koji se još uvek nalaze na prvom mestu liste mojih najlepših trenutaka. I ne znam da li je taj zagrljaj bio za ceo život, ali znam da je tih dana bio pravi. Čudno je sve posle toga. Nekako si suviše umoran za novi početak i najmanja sitnica je razlog za odlazak. Gde se izgubila sva ona hrabrost koja me je vodila u ranijim danima?! Kao da sa svakim novim danom na našem računu sve više biramo, kao da namerno tražimo manu. I ne znam da li me više plaši samoća mojih koraka ili mogućnost da ih neko prati. Drži me davni san koji su mi isplele bajke mog detinjstva. San o savršenom stisku ruke. San o blaženoj večnosti u jednom pogledu. I kad svaki novi pad govori da je svaki uzdah tog sna utopija, ustajem verujući još više u njega. Znam da negde postoji dlan kalupljen samo za moj, znam da negde postoji zarljaj koji treba ispuniti.
Ti si moja prva misao kada me jutro probudi. Znam da znaš... :))
15/09/2008, 21:32
dobro vece izvini sto ovako upadam al mnogo mi se dopada tvoj stil pisanja i svaka cast zeli ti jos ugodnu i prijatnu noc Mia
15/09/2008, 21:33
Večita potraga za Mr.Savršenim...isto tako on traži svoju Mis Savršenu. I samo je jedna kombinacija prava za jedan par. Sve druge su lutanja, pogrešni ključevi za pogrešne brave, koji otključavaju donekle, pa se zablokiraju...
15/09/2008, 21:40
Hvala Mia, svaka pohvala je dobrodošla :D
Mr. Savršeni ne mora uopšte da bude savršeni, dovoljno je da se osnovni brojevi kombinacije poklope, da zaigraju leptirići, ostalo ćemo smisliti usput :D
Pozdrav
15/09/2008, 21:50
vazan je pravi trenutak...
samo onda,kao nekom alhemijom ljubavi,prepoznaju se oni koji su do juce mirno prolazili jedno pored drugog.
15/09/2008, 23:17
Samo je jedan zagrljaj pravi, samo se u jednom osecamo sigurno, samo jedan stapa tela u jedno.Cak i kad ostanes bez njega, on je pravi samo sto o njemu pricas: "bio je pravi".
16/09/2008, 00:25
I ja jos nekako prezivljavam od sjecanja na jedan zagralj i jos se pomalo pitam jesam li trebala istrajati.Uplasi me misao da sam izgubila onog rodjenog za mene,da sam prelako odustala.I lose mi je od pomisli na samocu u hladnoj zimskoj noci.
16/09/2008, 09:48
da li je svaki korak koji napravimo sami samo uvod u vreme kada ćemo iste korake praviti sa rukom u ruci, pa makar znali i da je staza pogrešna?
i može li staza biti pogrešna ako je zagrljaj pravi?
mnogo pitanja.
a odgovor samo jedan - vredi tražiti. i čekati. i želeti. i maštati.
ostvariće se.
Prijatno!
16/09/2008, 14:40
Svaki je san istinit, treba ga pratiti, tražiti, naći i živjeti s njim. Možda se ponekad čini dalekim, nejasnim, ali odmah se prepozna. Dok god se budiš s nadom, čežnjom, vjeuj mi imaš zašto i živjeti.Pozdrav.
16/09/2008, 18:58
Primećujem da isti krug ljudi međusobno čita jedno drugom blogove i to ljudi koji dosta slično razmišljaju. Drago mi je zbog toga i drago mi što vam se sviđa ono što pišem.
Pozdrav svima.
15/09/2012, 18:01
Divno napisano :)
06/03/2018, 12:45
MORATE ČITATI SVJEDOČANJE:
Pozdrav svima, moje ime je Elena Tomić, ja sam iz Londona, želim podijeliti svoje svjedočenje svima ovdje na internetu, tražio sam rješenje svugdje, konačno sam upoznao veliku čaroliju koja mi pomaže sa svojim problemima i doveo me od boli i siromaštva, moj suprug me ostavio mnogo godina i slijedio drugu ženu, patio sam dok sam upoznao komentar dame online o dr. Ogundele kako joj je pomogao vratiti supruga, odlučio sam se obratiti za pomoć mene , prva riječ koju mi je rekla je da su mi problemi gotovi, rekao je da će me osmijeh, nakon posla koji mi je rekao da se moj muž vratio k meni za manje od 24 sata i iznenađujuće mi je, moj se muž vratio nakon 24 sata, ovo je moćan čovjek koji je bacio i novu čaroliju za mene i danas se moj život promijenio, moj posao se dobro kretao, ovaj čovjek ima moć za bilo kakav problem, on ima moć pronaći svoju izgubljenu ljubav , i moć da ljude žele i vole vas kamo god idete, obećala sam im da ću podijeliti svoje dobro djelo na internetu i zbog toga radim ovo radi ljudi kojima je potrebna pomoć ili ako ga želite zahvaliti za mene, možete ga kontaktirati na njegovu e-mail adresu: ogundeletempleofsolution@gmail.com i Viber broj: +27638836445 njegov broj WhatsApp: +2349065101630. Kontaktirajte ga i riješite svoj problem.